Život uopšte nije lak, jer čak i kada mislimo da je sada „konačno sve krenulo kako treba“, kada su nam se kockice sklopile, kada konačno „imamo sreće“ i sve se odvija po planu, nešto se najednom dogodi što nas totalno spusti na zemlju, sve nam sruši, uništi, ili barem dobro uzdrma i poremeti. Slažete se? Međutim, ja sam malo razmišljao i o ovome. Šta je uzrok, šta je razlog, kako je to moguće? I na kraju sam našao odgovor, shvatio sam šta je problem. Naime, ne dešava se baš svakom da mu se kula koju je gradio uruši. Velikoj većini da, ali ipak ne baš svima. I otkrio sam po čemu se taj mali broj „srećnika“ razlikuje od nas „jadnika“. Oni kada dostignu svoje ciljeve, kada im krene sve od ruke, apsolutno veruju i ubeđeni su u to da stvari idu kako bi trebalo i da će im na dalje biti još bolje. Oni, za razliku od većine nas, ne gube vreme razmišljajući „šta ako se ipak nešto desi“ ili sumnjajući: „ne verujem“, „nemoguće“, „ma gde meni“, ili, ona meni „najomiljenija“ izreka, koja glasi: „ovo neće na dobro izaći „.

Da li razumete šta hoću da kažem? Neverovatno, ali većina ljudi, kada sve izgleda lepo, kada se stvari odvijaju kako bi trebale, prosto ne veruju u svoju situaciju, neprekidno razmišljaju o tome „šta bi loše moglo da se dogodi“ i čak se i hvale drugima, na taj način što „prizivaju nesreću“. Uopšte nije bitno da li će neko ovo uzeti kao dokaz o postojanju Zakona Privlačenja, koji kaže da naše misli „privlače“ sebi identične događaje i uslove, ili će drugi tvrditi da je odgovor u tome što čovek koji sumnja namerno ili nesvesno čini poteze koji mu ne idu u prilog, dok onaj koji ne sumnja i razmišlja napredno i pozitivno, svesno ide u smeru daljeg razvoja i prosperiteta. Činjenica je da i jedna i druga teza potvrđuju jednu istu stvar: onako kako razmišljaš, tako će ti i biti. Pa onda, ako su naše misli uzrok, apsolutno je nebitno da li će posledica nastati zbog naših postupaka ili volje Univerzuma ili nekakvih bogova, jer očigledno je da, ako već ne možemo da utičemo na izvršioce, možemo da utičemo na izvor – svoje misli. Definitivno možemo da utičemo na svoje misli. Samo, upozorenje za sve one koji to još nisu pokušali: to je izuzetno teško postići! Jednom kada steknemo naviku da mislimo na ovaj ili na onaj način, promeniti je zahteva izuzetan mentalni napor, mnogo truda, volje i vere. Ali na kraju se sve višestruko isplati.