Kako je nešto izrečeno

Moguć pokazatelj obmane nije samo kontekst rečenica, već način na koji se nešto izgovara. Tragajte za sledećim: 

  • Vreme potrebno za odgovor. Ukoliko osoba želi da izrazi stavove ili uverenja u koja iskreno ne veruje, biće joj potrebno više vremena da osmisli šta će da izgovori. Kada se nečemu želite usprotiviti, ili potvrditi neki stav, vi ćete izgovoriti „da“ ili „ne“ a zatim istog momenta dati i obrazloženje zbog čega zastupate taj stav. Brzo, eksplozivno, trenutno. Međutim, osoba koja obmanjuje će, nakon početnje tvrdnje, malo usporiti sa izlaganjem, zato što joj je potrebno da smisli šta će da kaže.
  • Disproporcija. Neke tvrdnje ili reakcije će biti nesrazmerne u odnosu na samo pitanje. Na primer, ponavljaće se već izgovorene tvrdnje, zato što hoće da „popuni praznine“ koje nastaju u smišljanju objašnjenja. Takođe će nerado koristiti reči koje označavaju vlasništvo, kao što je „njegovo“ ili „moje“.
  • Izostavljanje zamenica. Osoba koja pokušava da slaže često će izostavljati zamenice. Dodatno će joj glas biti monoton i neizražajan. Osoba koja govori istinu će podjednako naglašavati zamenice kao i druge delove rečenice.
  • Iskrivljene ili mekano izgovorene reči. Rečenice će delovati više smušene nego konkretne, bez naglašavanja, sa greškama u sintaksi i gramatici.
  • Izjave zvuče kao pitanja. Osoba koja pokušava da slaže obično očekuje da joj druga strana potvrdi da joj je poverovala i to pokušava da postigne tako što izjave koje daje zvuče više kao pitanja, umesto tvrdnje. Kao da očekuje da je mi sami uverimo u ono što tvrdi. Izjava ne mora biti direktno izgovorena kao pitanje, već će možda na kraju rečenice podizati glavu, oči, ili sam glas.

 

Psihološki profil

„Svet“ je nešto subjektivno za svakog od nas, drugim rečima, svet oko nas je ništa drugo do odraz nas samih. Zato bez obzira da li neko želi da vas slaže i obmane, ili vas zbog nečega prozivaju ili optužuju, obratite pažnju na iskrenost te osobe. Ono za čim tragate je sledeće:

  • Zahtevanje potvrde. Ljudi koji govore istinu očekuju da im se veruje i nemaju potrebu za potvrdom druge strane. Nasuprot tome, oni koji su neiskreni će to isticati pitanjima kao što je: „Ti mi uopšte ne veruješ, zar ne?“. Tražiće od vas da im verujete, pa čak i da im to potvrdite.
  • Na šta se sagovornik fokusira. Osobe koje su sigurne u ono što izgovaraju, ne razmišljaju o tome kako zvuče ili kako vam izgledaju, već ih jedino zanima da li ste razumeli ono što tvrde. Zato kažemo da treba da obratite pažnju da li mu je fokus interni ili eksterni. Da li se fokusira na sebe ili na vas.
  • Izbegavanje trećeg lica. Osobe koje lažu uglavnom izbegavaju da ukažu na stavove ili gledišta neke treće osobe, već će isticati samo lična iskustva i tvrdnje. Šta znači gledište treće osobe? Na primer, rečenice kao što su: „Moj brat je imao takvo iskustvo i pričao mi je…“ ili „Ne možeš verovati koliko je moja drugarica bila šokirana kad joj se isto to dogodilo…“ i slično.
  • Izbegavanje negativnih aspekata. Osoba koja laže obično u svojoj priči izostavlja negativne strane onog što tvrdi ili. Na primer, gotovo svaka priča o letovanju će sadržati i pozitivne i negativne strane (lepo more, ali visoke cene, udoban autobus, ali dug i naporan put i slično).
  • Nepostavljanje pitanja. Osoba koja pokušava da obmane rado odgovara na vaša pitanja, ali ih sama ne postavlja, čak i kada je to očekivano. Na primer, za vreme prvog intimnog odnosa on nju pita da li se ikada testirala na virus HIV. Ona mu na to odgovara sa „naravno“ i nabraja redovne lekarske i ginekološke preglede koje vrši. S obzirom da je ova osoba „očigledno“ zabrinuta za svoje zdravlje, očekivano bi bilo da ona svom partneru postavi isto pitanje, međutim ona to ne čini. To ukazuje na laž, odnosno obmanu, a dešava se zbog toga što osoba koja laže obično ne shvata da iskrenost predstavljaju ne samo odgovori na pitanja, već i postavljanje pitanja.