Kao life coach često kažem i koju pametnu, međutim uvek zaboravim da je podelim i sa drugima. Pa evo, nakon jednog današnjeg pisanija, neću napraviti tu istu grešku, već ću sa vama podeliti ono o čemu sam govorio.

Svi mi imamo mnooogo problema za koje mislimo da samo nas muče, a istina je da muče većinu stanovništva. Jedan od tih problema je i nedostatak vremena, previše obaveza koje treba završiti, a sve uz gorku činjenicu da se bavimo pukim trčanjem za preživljavanjem, umesto nečim drugim, tačnije sobom i svojim snovima.

Ovo je zaista uobičajeni i sveprisutni problem današnjeg drustva. Osim za one koji su se unapred predali. I podali. Pa kako to rešiti, u smislu te gomile obaveza i stvari koje treba da uradimo, kako da izađemo iz haosa? Kako da se na najbolji način organizujemo? E, pa to uopšte nije mnogo teško, treba samo malo dobre volje. To se radi tako što se naprave prioriteti. Ali pazite! Ne mislim pri tome na ono što verujem da ste upravo pomislili! Ne prioriteti po važnosti ili slično, već prioriteti po „listi koraka ili poteza“ koju ćete sami napraviti.

Ovo je super je fora i kada sam prvi put počeo da je primenjujem, oduševio sam se koliko pomaže da se čovek izvuče iz haosa. Često me poznanici pitaju kako stižem da se bavim sa toliko stvari istovremeno, odakle mi energija i slično. A tajna je, između ostalog i u ovakvom načinu organizovanja. Dakle, u prihvatanju ovog principa koji ću vam objasniti.

Naime, kada je pred nama gomila stvari koje bi trebalo da uradimo, najčešće pokušavamo (baš kao i svi drugi) da se nekako pozabavimo svim tim stvarima istovremeno. Ili bar sa nekoliko od njih odjednom. I onda se dešava da nam barem 50%, ako ne i 90% vremena odlazi na sledeće dve stvari:
1. Razmišljanje o tome „šta sad da uradim“, „šta sledeće da uradim“, „šta mi je bitnije“…
2. Razmišljanje o tome „gde sam kod ovog stao“, „šta sam ono hteo“, „a zašto sam ovako započeo“ i tome slično.
I onda prođe dan, umorimo se i čini nam se da ništa nismo uradili.

E sad, šta onda uraditi?

Najpre napravite listu „prioriteta“ ili listu želja na kojoj se nalazi sve što bi trebalo da uradite ili što morate da uradite. Kako pravite tu listu? Tako što pomislite „šta bih sve trebao/la da uradim?“ i onda zapisujete na papir jedno po jedno, kako vam pada na pamet. Gotovo je sigurno da će one prve stvari koje vam padnu na pamet, za vas, suštinski, biti stvarni prioriteti, iako vam to tako možda i neće izgledati, kada malo o tome razmislite. E, to je zato što naša svest malo previše generalizuje i površno posmatra stvari, dok naša podsvest zna vrlo dobro šta je to što je za nas suštinski najbitnije. Ovaj princip možete koristiti za bilo šta, recimo da postavite sebi pitanja tipa: „Šta me to najviše muči?“, „Zbog čega sam ovoliko nezadovoljan?“, „Šta mi to smeta na meni?“ itd. Ono prvo što vam bude padalo na pamet je vrlo verovatno za vas suštinski i najbitnije.

I tako, napravili smo listu, onako kako nam je došla iz glave. Sledeći korak je, ako baš morate da je korigujete, u smislu redosleda. Ja to ne savetujem, ali ok, ako nešto „mora da se uradi do utorka“, a za nešto drugo ima par nedelja fore, onda u redu.

Dakle, napravljen je spisak. I šta sada? Sada krenete da rešavate poslove/obaveze JEDNU PO JEDNU. Ali bukvalno! Radite samo ono što je prvo na listi, dokle god ga ne završite, pa makar gorelo! Pa i ako ne stignete danas, nastavite sutra. I tek kada završite sa prvom stavkom, prelazite na sledeću. Šta se dobija na kraju? Dobija se to da se posao završi za 2, a možda i nekoliko puta brže nego što je uobičajeno.

I onda nam ostaje dovoljno vremena za sebe i svoje snove. A od toga smo i pošli.🙂