Snovi su oduvek bili misterija, a pored standardnih fizioloških objašnjenja njihovog nastanka i funkcije, postojale su i mnoge metafizičke i često pomalo ezoteričke teorije, koje u današnje vreme ponovo dobijaju na značenju usled procvata kvantne fizike i novih saznanja o delovanju i pre svega prostiranju uma.

Kada govorimo o snovima, zanimljivo je obratiti pažnju na neke od njihovih funkcija, zato što to u mnogome može da nam unapredi život. Pre svega treba istaći da su snovi najbliža tačka dodira sa podsvesnim umom koju naša svest može da dostigne. Drugim rečima, ne retko ćemo u snovima komunicirati sa podsvešću, a to nakon buđenja i ukoliko se prisetimo sna, može da nam pomogne da bolje razumemo sebe i uticaj trenutnih ideja i razmišljanja na naš život. Evo nekoliko primera.

Ukoliko smo već neko vreme pod određenim psihološkim pritiskom, nešto nas opterećuje ili zabrinjava, ne retko će nam se dogoditi da se u snovima suočimo sa tim problemom, pokušavajući da ga razrešimo. Kako se u našoj podsvesti nalazi naša celokupna memorija i sva naša znanja, ona praktično operiše sa daleko većim brojem informacija nego svest i često će nam san ukazati na moguće rešenje problema.

Drugo na šta moramo obratiti pažnju su snovi u kojima se suočavamo sa nekom svojoj aktuelnom traumom. Ovo je veoma bitan događaj, jer očigledno je da nas ta trauma toliko opterećuje da podsvest pokušava da je se kroz snove oslobodi, zato što će u protivnom naš organizam popustiti pod pritiskom i ta trauma ili ono što nas opterećuje će se ubrzo materijalizovati u bolest. Zato obratite pažnju na ovakve snove, jer oni su poslednje upozorenje da svoje telo gurate u propast.

Postoje naravno i neki prijatni snovi. Najčešće su posledica naših trenutnih žudnji, nečeg što nije suštinski bitno za naš život ili razvoj karaktera, a što trenutno, svesno, želimo da doživimo ili posedujemo. Ta naša želja će nam onda biti ispunjena u snovima i ne retko će se dogoditi da se posle ovakvog sna probudimo zadovoljni i „slobodni“ da se nadalje fokusiramo na druge stvari.

Kada analiziramo snove, veoma je važno da ne obraćamo mnogo pažnju na njihovu fizičku formu, već se fokusiramo na emotivnu. Često se dešava da sanjamo poznatu osobu ili poznato mesto, ali da pri tom oni u snu oni izgledaju potpuno drugačije. To je zato što za podsvest nije bitna fizička slika već iskustvo i poruka koju nosi. Drugim rečima, treba da obratimo pažnju na to šta smo osećali, kako smo se ponašali i šta smo zaključivali u snu, a ne kako izgledaju mesta i ljudi oko nas. Jer mi i u budnom stanju svoj karakter i svoje navike ne gradimo prema ljudima i mestima, već prema događajima i našoj reakciji na njih.

Neki od fenomena vezanih za snove su, barem sa stanovišta nauke, još uvek daleko od objašnjivih. Ne retko se događa da nešto sanjamo, a onda nakon nekoliko dana ili nedelja to i doživimo. Ovo treba posmatrati sa stanovišta da se deo našeg uma, onaj koji je vezan sa podsvesnim, nalazi izvan vremena i prostora i deo je celokupnog energetskog polja. Iz tog razloga, naša podsvest može nesmetano da luta kroz vreme. Kada sanjamo budući događaj, to je znak da naša podsvet smatra da je on iz nekog razloga za nas bitan, pa nas (našu svest) na njega priprema, ili ga posebno analizira proživljavajući ga unapred (prilikom sna).

Može nam se dogoditi i da sanjamo poznate ljude i mesta, ali sa značajnim razlikama: naši odnosi su drugačiji, mesto u kojem (u snu) živimo je pogrešno i tako dalje. Savremena fizika danas prihvata realnost paralelnih univerzuma, u kojima vodimo često potpuno drugačije živote. S obzirom da su sve te realnosti deo jedinstvenog polja, naša podsvest može slobodno da se kreće među njima i ukoliko je za naš trenutni život bitan neki događaj iz drugog univerzuma, onda će podsvest “odlutati” tamo i prikupiti iskustva iz tog događaja. Ovo je između ostalog i razlog zbog kojeg regresija u prošle živote može da se dokaže kao istinita u veoma malom procentu slučajeva: osoba podsvesno odluta u neki paralelni univerzum, u život koji nije postojao u našem svetu.

Sličan prethodnom je i fenomen spontanog prelaska u astralni svet. Dok u našoj realnosti mi možemo slobodno da se krećemo kroz prostor, ali ne i kroz vreme, koje neometano teče svojim tokom noseći nas sa sobom, u astralnom je obrnuto. Ne možemo se kretati kroz prostor, već se prostor pomera pored nas, ali zato možemo da se krećemo kroz vreme. Za našu podsvest je ova realnost značajna zato što u njoj može veoma lako i veoma brzo, upravo krećući se kroz vreme, da sagleda posledice i rezultate različitih odluka i time nam pomogne da izaberemo onu koja će nas voditi ka ciljevima koje smo sebi postavili.

I na kraju – većina nas, odraslih, pogrešno smatra da “nikad ili veoma retko sanjamo”. Međutim, to nije tačno, već se jednostavno naših snova ne sećamo. I upravo je zbog njihovog značaja potrebno da se ponovo utreniramo, da se prisetimo snova nakon buđenja, jer oni su prvi i važan korak ka rešavanju mnogih problema koji nas muče.

Advertisements